Organsko vino je vino koje se pravi od grožđa uzgojenog korišćenjem praksi organske poljoprivrede, koje obično uključuju izbegavanje veštačkih pesticida i đubriva, i promovisanje zdravlja zemljišta i biodiverziteta. Organska proizvodnja vina takođe uključuje ograničavanje upotrebe aditiva i konzervansa i korišćenje prirodnih metoda za kontrolu fermentacije i proizvodnje vina. Često smatra prirodnijom i ekološki prihvatljivijom alternativom konvencionalno proizvedenom vinu. Međutim, važno je napomenuti da organsko vino može varirati po kvalitetu i ukusu, baš kao i svaka druga vrsta vina, ali ima i svoje nedostatke.
Sadržaj
Šta je to organsko vino?
Organsko vino se odnosi na vino napravljeno od grožđa koje se uzgaja isključivo korišćenjem organskih poljoprivrednih praksi. To znači da se u vinogradu ne koriste veštački pesticidi, herbicidi ili đubriva. Umesto toga, prirodne metode kao što su kompostiranje i pokrivanje useva se koriste za promovisanje zdravlja zemljišta i biodiverziteta.
Sa naučnog stanovišta, pokazalo se da prakse organske poljoprivrede imaju pozitivan uticaj na životnu sredinu. Izbegavajući upotrebu veštačkih pesticida i đubriva, organska poljoprivreda pomaže da se smanji količina hemikalija koje završavaju u zemljištu i vodosnabdevanju. Ovo, zauzvrat, poboljšava biodiverzitet u vinogradu, jer su prirodni predatori štetočina u stanju da napreduju i drže populacije štetočina pod kontrolom.
Pored toga, pokazalo se da prakse organske poljoprivrede pozitivno utiču na zdravlje zemljišta. Izbegavanje upotrebe veštačkih đubriva, zemljište je u stanju da održi svoju prirodnu plodnost, što može dovesti do zdravije vinove loze i kvalitetnijeg grožđa. Ovo, zauzvrat, može dovesti do boljeg kvaliteta vina.
Sa stanovišta vinarstva, proizvodnja organskih vina zahteva posebnu negu u podrumu. Pošto organsko grožđe možda nema isti nivo hemijske zaštite kao grožđe koje se uzgaja na konvencionalni način, ono može biti podložnije kvarenju ili oksidaciji. Kao rezultat toga, vinari moraju da vode dodatnu pažnju kako bi osigurali da se grožđem pažljivo rukuje tokom procesa proizvodnje vina.
Međutim, kada se organsko grožđe pažljivo upravlja i obrađuje, može proizvesti izuzetna vina. Organska vina se često opisuju kao da imaju jedinstven osećaj za mesto, ili terroir. To je zato što prakse organske poljoprivrede omogućavaju da prirodne karakteristike vinograda zablistaju u konačnom vinu.
Pored toga, organska vina mogu biti zdravija za potrošače. Pošto se organsko grožđe uzgaja bez upotrebe veštačkih hemikalija, ono može imati niže nivoe ostataka pesticida nego grožđe koje se uzgaja na konvencionalni način. Ovo, zauzvrat, može dovesti do zdravijeg vina sa manje hemijskih zagađivača.
Organsko vino - loše strane
Dok se organsko vino generalno smatra prirodnijom i ekološki prihvatljivijom alternativom konvencionalnom vinu, postoje neki potencijalni nedostaci ili izazovi koje treba razmotriti:
Troškovi: Organske poljoprivredne prakse mogu biti radno intenzivnije i skuplje od konvencionalnih poljoprivrednih praksi, što može rezultirati većim troškovima za organska vina.
Variranje u kvalitetu: Organska poljoprivredna praksa može dovesti do većeg variranja u kvalitetu grožđa iz godine u godinu, u zavisnosti od vremenskih uslova i drugih faktora životne sredine.
Dostupnost: Organska vina mogu biti manje dostupna od konvencionalnih vina i može biti teže pronaći u nekim oblastima.
Enološka sredstva u proizvodnji organskog vina
Propisi o organskom proizvodnji vina razlikuju se u zavisnosti od zemlje ili regiona, ali generalno, organsko proizvodnju vina uključuje korišćenje organskog grožđa i ograničavanje upotrebe aditiva u procesu proizvodnje vina. U principu, organskim vinarima je dozvoljeno da koriste manji spektar aditiva od konvencionalnih vinara. Evo nekih aditiva koji se mogu koristiti u organskom proizvodnji vina:
Sulfiti: Sulfiti su uobičajeni aditivi u vinarstvu, koji se koriste za sprečavanje oksidacije i očuvanje vina. Dok su sulfiti dozvoljeni u organskom proizvodnji vina, količina koja se može koristiti je ograničena. U SAD, na primer, organsko vino mora da sadrži manje od 10 mg/l sulfita.
Sumpor-dioksid u vinu – saznajte sve o njemu
Kvasac: Kvasac se koristi za fermentaciju soka od grožđa u vino. Organski vinari mogu koristiti kvasce koji se pojavljuju u prirodi ili mogu koristiti komercijalno dostupne organske kvasce.
Tanini: Tanini su prirodno jedinjenje koje se nalazi u pokožici i semenkama grožđa koje mogu pomoći u stabilizaciji vina i dodati složenost ukusu. Organski vinari mogu da koriste tanine iz prirodnih izvora kao što su hrastova burad ili pokožica grožđa, ili mogu koristiti komercijalno dostupne organske tanine.
Enzimi: Enzimi se mogu koristiti da pomognu u razgradnji čvrstih materija grožđa i poboljšanju fermentacije. Organski proizvođači vina mogu koristiti enzime dobijene iz prirodnih izvora, kao što su papaja ili ananas.
Kiselina: Kiselina se može dodati vinu da bi se podesio pH nivo i poboljšao balans ukusa. Organski proizvođači vina mogu koristiti prirodne kiseline kao što je vinska kiselina, ili mogu koristiti komercijalno dostupne organske kiseline.
Sredstva za finalizaciju: Sredstva za finalizaciju se koriste za bistrenje vina uklanjanjem nečistoća kao što su proteini i ćelije kvasca. Organski proizvođači vina mogu koristiti prirodna sredstva za finiranje kao što su belanca ili bentonitna glina, ili mogu koristiti komercijalno dostupna organska sredstva za finiranje.
Važno je napomenuti da neki proizvođači organskih vina odlučuju da izbegavaju upotrebu bilo kakvih aditiva u procesu proizvodnje vina, umesto da se oslanjaju na prirodne metode i minimalnu intervenciju. Ova vina se često nazivaju „prirodnim vinima“ i rastući su trend u vinskoj industriji.
Koja vina mogu da se zovu organska?
Svaka zemlja ima svoju regulativu vezanu za sertifikaciju organskih vina, u Srbiji postoji ovlašćeno sertifikaciono telo od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i ono je nadležno za sprovođenje ovih propisa i nadgledanje procesa sertifikacije za organske vinare.
Da bi bili sertifikovani kao organski u Srbiji, vinari moraju da poštuju stroge smernice za poljoprivrednu praksu, procese proizvodnje vina i obeležavanje. Neki od ključnih uslova za organsko proizvodnju vina u Srbiji su:
Bez veštačkih pesticida i đubriva: Organski vinari u Srbiji ne smeju da koriste veštačke pesticide ili đubriva u svojim vinogradima.
Ograničena upotreba aditiva: Organski vinari moraju ograničiti upotrebu aditiva, kao što su sulfiti i drugi konzervansi.
Bez GMO: Organskim vinarima u Srbiji nije dozvoljeno da koriste genetski modifikovane organizme (GMO) u svojim vinogradima ili procesima proizvodnje vina.
Minimalna prerada: Organski vinari su obavezni da koriste minimalne metode prerade kako bi očuvali prirodne karakteristike grožđa i vina.
Zahtevi za obeležavanje: Vina koja su sertifikovana kao organska u Srbiji moraju biti obeležena organskim logom i izjavom da je vino sertifikovano organsko. Dodatno, na etiketi mora biti naznačeno ime sertifikacionog tela koje je izdalo sertifikat.
Organska sertifikacija u Srbiji je dobrovoljna, a vinari moraju da podnesu zahtev za sertifikaciju od strane akreditovanog sertifikacionog tela. Ova sertifikaciona tela proveravaju usklađenost sa standardima organske poljoprivrede i proizvodnje vina i mogu da sprovode redovne inspekcije kako bi osigurala stalnu usklađenost. Sve u svemu, organsko vinarstvo u Srbiji ima za cilj da promoviše ekološki održive prakse i proizvodi vina koja su prirodnija i izražajnija u svom terroaru.
