Sulfiti su grupa jedinjenja koja se prirodno javljaju u vinu i takođe se obično dodaju vinu tokom procesa proizvodnje vina kako bi se sačuvalo i sprečilo kvarenje. Međutim, bilo je mnogo debata i kontroverzi oko upotrebe sulfita u vinu, pri čemu su neki potrošači izrazili zabrinutost zbog njihovih potencijalnih efekata na zdravlje. U ovom članku ću istražiti ulogu sulfita u proizvodnji vina i pozabaviti se nekim od uobičajenih mitova i zabluda oko njihove upotrebe.
Sadržaj
Šta su sulfiti?
Sulfiti, takođe poznati kao sumpor dioksid, su grupa jedinjenja koja su prirodno prisutna u vinu, kao i mnogim drugim namirnicama i pićima. Međutim, pored toga što su već prisutni, obično se dodaju vinu tokom procesa proizvodnje vina kako bi se sačuvalo i sprečilo kvarenje. Sulfiti su antioksidansi i antimikrobni agensi koji mogu pomoći u zaštiti vina od oksidacije i mikrobnog kvarenja. Oni takođe mogu pomoći u stabilizaciji vina i poboljšanju njegove boje i ukusa.
Odakle sulfiti u vinu?
Sulfiti u vinu su prirodni nusproizvod procesa fermentacije u vinu, a takođe se obično dodaju vinu tokom različitih faza proizvodnje kako bi se sačuvala njegova svežina i kvalitet. Sulfiti se mogu uvesti u vino na više načina, uključujući:
Prirodni sulfiti: Sumpor dioksid (SO2) je prirodni nusproizvod kvasca tokom fermentacije. Proizvodi se u malim količinama tokom procesa i pomaže u očuvanju svežine vina.
Aditivi: Vinari dodaju sulfite u vino tokom različitih faza proizvodnje kako bi očuvali svežinu vina i sprečili oksidaciju. Sulfiti se dodaju grožđu tokom muljanja, posle fermentacije i tokom odležavanja. Najčešći oblik sulfita koji se dodaje vinu je kalijum metabisulfit, odnosno vinobran.
Čišćenje i dezinfekcija: Sulfiti se mogu koristiti za čišćenje i dezinfekciju opreme i buradi u vinarijama. Ovo pomaže u sprečavanju kontaminacije i održavanju kvaliteta vina.
Flaširanje: Sulfiti se često dodaju vinu neposredno pre flaširanja kako bi se sprečilo kvarenje i oksidacija tokom skladištenja i transporta.
Količina sulfita u vinu može varirati u zavisnosti od brojnih faktora, uključujući vrstu vina, proces proizvodnje vina i specifičnog vinara. Vina koja su slađa ili imaju veći sadržaj alkohola obično zahtevaju više sulfita da bi održala svežinu, dok vina sa nižim alkoholom ili kiselošću mogu zahtevati manje sulfita.
Vredi napomenuti da neki ljudi mogu biti osetljivi na sulfite i mogu imati neželjene reakcije kada konzumiraju vino koje ih sadrži. Međutim, količina sulfita koji se dodaje vinu strogo je regulisana od strane vladinih agencija, a velika većina ljudi može da konzumira vino bez ikakvih štetnih efekata. Ako ste zabrinuti zbog sulfita u vinu, uvek je dobra ideja da proverite etiketu ili pitate vinara za više informacija o sadržaju sulfita u vinu.
Sulfiti u hrani
Sulfiti se obično koriste kao konzervansi u mnogim različitim vrstama prehrambenih proizvoda. Dodaju se hrani da bi se sprečilo kvarenje, sačuvala boja i poboljšao ukus. Neki uobičajeni prehrambeni proizvodi koji mogu sadržati sulfite uključuju:
- Sušeno voće
- Vino i pivo
- Prerađevine od mesa, kao što su kobasice i delikatesno meso
- Zimnica
- Začini, kao što su kečap i senf
- Peciva, kao što su kolačići i krekeri
- Konzervirano povrće i voće
- Smrznuti škampi i drugi morski plodovi
Sulfiti mogu biti navedeni na etiketi hrane pod različitim nazivima, kao što su sumpor dioksid, natrijum sulfit, natrijum bisulfit, natrijum metabisulfit, kalijum bisulfit ili kalijum metabisulfit. Važno je pažljivo pročitati etikete na hrani ako imate osetljivost na sulfite ili alergiju, jer čak i male količine sulfita mogu izazvati neželjene reakcije kod nekih ljudi.
Sulfiti i zdravlje
Dok regulatorne agencije generalno priznaju sulfite kao bezbedne, neki ljudi mogu iskusiti neželjene reakcije na sulfite. Najčešća neželjena reakcija na sulfite je astma, sa simptomima u rasponu od blagih do teških. Ostali simptomi osetljivosti na sulfite mogu uključivati košnice, svrab, mučninu i dijareju. Osetljivost na sulfite je češća kod ljudi sa astmom ili drugim respiratornim stanjima, kao i kod onih sa istorijom osetljivosti na sulfite.
Ako imate alergiju na sulfite ili astmu, možda bi bilo preporučljivo da izbegavate hranu koja sadrži sulfite. Takođe možete pokušati da smanjite izloženost sulfitima birajući svežu hranu umesto prerađene hrane i pripremanjem sopstvenih obroka umesto da se oslanjate na praktičnu hranu. Kada večerate napolju, možete pitati osoblje restorana da li neko od njihovih jela sadrži sulfite
Sulfiti u vinu - dozvoljena količina
U Srbiji, dozvoljena količina sulfita u vinu je regulisana zakonom i određena je na sledeći način:
- Za crvena vina: maksimalno 150 mg/l
- Za bela i roze vina: maksimalno 200 mg/l
Ove granice su propisane Pravilnikom o maksimalnoj količini ostataka sumpor-dioksida u vinu i drugim proizvodima od grožđa, koji je usvojen u skladu sa propisima Evropske unije.
