Svi znamo da svaka berba ima svoju priču, ali ova godina je bila prava enološka avantura. Klima, koja se neprestano menja, pokazala je koliko može biti nepredvidiva i surova, ali i fascinantna. Iako se vinova loza kroz vekove prilagođavala raznim uslovima, 2024. je bila sezona koja nas je iznova podsetila na krhkost prirode. Naučna istraživanja već godinama ukazuju na sve veće promene u ciklusima vegetacije, a ove godine smo ih iskusili iz prve ruke – od ranog početka vegetacije do neočekivanog mraza u aprilu.
Nisam mogao ni zamisliti da će toliko faktora odjednom uticati na vinograde širom Srbije. Svaka sezona donosi lekcije, ali ova nas je stavila pred izazove koje retko viđamo. S obzirom na to da su promene u koncentraciji šećera i fenolnih jedinjenja postale ključne teme razgovora među enolozima širom sveta, berba 2024. postala je poligon za nova saznanja i prilagođavanja. A što je najvažnije, takve godine pružaju neprocenjivu priliku za rast i sticanje iskustva koja će oblikovati vino koje pravimo.
Neočekivani početak: Kako je klima pomerila granice vegetacije
Ove godine, priroda je odlučila da testira našu spremnost od samog početka. Zima, koja se činila blažom nego ikad, gotovo da nije ni ostavila trag. Bez očekivanih mrazeva i niskih temperatura koje bi usporile razvoj biljaka, vegetacija je poranila čak mesec dana. Vinova loza, koja obično zahteva period mirovanja tokom hladnijih meseci kako bi se pripremila za proleće, ove godine je dobila potpuno drugačiji tempo.
Naučno je poznato da povećane temperature mogu značajno ubrzati početak vegetacije. U proseku, svaki stepen povećanja temperature može pomeriti fenološke faze biljaka unapred za nekoliko dana. U slučaju vinove loze, ova ubrzana vegetacija može izgledati kao prednost na početku, ali u praksi donosi niz rizika. Kada loza prebrzo razvije mlade izbojke i pupoljke, postaje daleko osetljivija na kasne prolećne mrazeve – što je upravo ono što se dogodilo ove godine.
Iz ličnog iskustva, već u martu sam primetio da su vinogradi „živnuli“ pre nego što smo stigli da završimo standardne radove pripreme. Početak vegetacije bio je toliko brz da je bilo teško planirati i koordinisati sve radnje u vinogradu. Biljke su se razvijale u punoj snazi, iako smo tek ulazili u proleće. Bilo je jasno da ćemo se suočiti s izazovom: kako pratiti taj ubrzani razvoj i zaštititi biljke koje su izložene ranijim rizicima.
Ovo pomeranje vegetacije ne samo da je ubrzalo početak rada u vinogradima, već je i promenilo dinamiku same berbe. Rani početak vegetacije često znači i ranu berbu, što smo ove godine videli u avgustu, kada su prve sorte, kao što su Šardone i Sovinjon Blan, već bile spremne za branje. Iako smo navikli da priroda diktira svoj tempo, ova godina nas je podsetila koliko brzo sve može da se promeni i koliko pažljivo moramo pratiti i reagovati na takve promene.
Klimatske promene sve više utiču na poljoprivredne cikluse, a vinogradarstvo nije izuzetak. Svaka sezona koja ovako odskače od uobičajenog predstavlja priliku da se prilagodimo, učimo i usavršavamo tehnike koje će nam pomoći da upravljamo vinogradima u svetu gde su ovakve promene sve češće.
Mraz u aprilu: Uticaj niskih temperatura na ranije razvijene vinograde
Kao enolog, navikao sam da svake godine pratim vremenske prilike sa posebnim oprezom, ali mraz koji nas je pogodio 20. aprila 2024. godine bio je jedan od onih trenutaka koji su promenili tok sezone. Ono što je situaciju učinilo posebno kritičnom bila je činjenica da je vegetacija ove godine počela ranije nego obično. Vinova loza, koja bi u normalnim okolnostima tek započinjala svoj razvoj, već je u aprilu bila u značajno naprednoj fazi. Pupoljci su se već formirali, a mladi izbojci su bili ranjivi i izloženi.
Mraz u ovom periodu godine može biti fatalan za vinograde, jer mladi delovi biljke nemaju dovoljno razvijenu otpornost na niske temperature. Oštećenja su ovog puta bila opsežna, jer su biljke već bile u punom rastu. Dokazano je da mraz u fazi ranog razvoja može dovesti do smanjenja prinosa, pa čak i gubitka celokupnog roda na pogođenim lokacijama. I to je upravo ono što se dogodilo širom Srbije.
Mraz deluje tako što doslovno „zamrzava“ mlade ćelije biljke, što dovodi do njihovog pucanja i smrti. Posledice toga su bile jasno vidljive – vinogradi su pretrpeli značajna oštećenja, a prinos je bio smanjen u gotovo svim regijama. Gubici su se manifestovali kroz suve, oštećene izdanke, dok su zdrave biljke morale da ulažu dodatne resurse kako bi se oporavile i nastavile sa rastom.
Ono što je posebno bilo teško u ovoj situaciji je činjenica da su loze, zbog ranijeg početka vegetacije, već bile znatno razvijenije nego što bi bile u normalnim godinama. U ovakvim uslovima, biljka troši mnogo više energije na oporavak, što dodatno smanjuje njenu sposobnost da proizvede kvalitetno grožđe kasnije u sezoni.
Mraz u vinogradu – jedna od najvećih katastrofa za vinogradara
Ova godina nas je podsetila na nepredvidivost klimatskih uslova i koliko brzo sve može da se promeni. Kao vinari, uvek moramo biti spremni na neizvesnost, ali mraz u fazi kada su vinogradi već razvijeni predstavlja poseban izazov. Iako je teško u potpunosti sprečiti ovakve nepogode, sve češće klimatske promene zahtevaju da se usavršavaju tehnike zaštite vinograda i da se adaptiramo na nove, nepredvidive vremenske uslove.
Prva berba belih sorti: Šardone i Sovinjon Blan na testu
Ove godine, berba belih sorti došla je ranije nego ikada. Početkom avgusta, dok su vinogradi još uvek upijali vrelinu leta, morali smo započeti branje Šardonea i Sovinjona Blan. To što su te sorte dospele do zrelosti ranije nego uobičajeno, bilo je direktna posledica izuzetno toplih uslova i ubrzanog početka vegetacije, koji je pratio ovu sezonu.
Prilikom branja, odmah je bilo jasno da će kvaliteta ovih sorti biti ključna tema ove godine. Iako rane berbe često nose rizik da grožđe ne postigne punu aromatičnost i balans kiselina, ove godine smo imali sreću da su beli sortimenti, poput Šardonea i Sovinjona Blan, zadržali dobar nivo kiselina, svežinu i karakteristične arome. Visoka izloženost suncu tokom vegetacije podstakla je formiranje aromatičnih jedinjenja, posebno terpenoida, koji su doprineli intenzivnijim mirisnim profilima ovih vina.
Zahvaljujući toplim danima i hladnijim noćima koje su se desile krajem leta, Šardone i Sovinjon Blan uspeli su da održe dobru ravnotežu između šećera i kiselina, što je ključni faktor za kvalitet belih vina. Naučna istraživanja pokazuju da takvi vremenski uslovi pomažu u očuvanju svežine grožđa, dok istovremeno omogućavaju koncentrisanje aroma i šećera. Uprkos izazovima koji su obeležili ovu sezonu, ova dva sorta su pokazala iznenađujuću otpornost i prilagodljivost.
Šardone, sa svojim punim telom i potencijalom za slojevitost, ove godine je uspeo da očuva prepoznatljive maslačkaste i citrusne note, dok je Sovinjon Blan doneo osvežavajuće arome zelene jabuke, citrusa i tropskog voća. Iako su vina možda malo drugačija od onih koje očekujemo u uobičajenim godinama, ove sorte su ipak dokazale svoju snagu i prilagodljivost čak i u najizazovnijim uslovima.
Ova berba belih sorti bila je pravi test, ne samo za vinograde već i za nas kao vinare. Naučili smo da, čak i u najnepredvidivijim uslovima, možemo postići kvalitet ako brzo i precizno reagujemo. Bela vina iz 2024. nosiće pečat ove izazovne godine, ali će upravo ta specifičnost biti ono što ih čini jedinstvenim.
Suša i dehidracija: Crvene sorte u borbi sa vremenom
Dok su bele sorte ove godine pokazale iznenađujući nivo otpornosti, crvene sorte su se suočile sa sasvim drugačijim izazovima. Nakon ranog početka vegetacije i naglog toplog talasa, suša koja je zavladala tokom leta stavila je crvene sorte pred ozbiljan test. Suša je uticala na grožđe na više načina, ali jedan od najvažnijih problema bio je dehidracija, koja je dovela do brze akumulacije šećera, pre nego što su fenoli, ključni za boju i strukturu crvenih vina, imali priliku da sazru.
Crvene sorte, kao što su Merlo, Cabernet Sauvignon i Prokupac, počele su da dehidriraju pre nego što su dostigle fenolnu zrelost. Naučno je dokazano da se u takvim uslovima šećer koncentriše brže nego što fenolna jedinjenja, poput tanina i antocijana, mogu sazreti. Ovo dovodi do neravnoteže u vinu – dok šećeri dostižu visoke nivoe, što rezultira višim alkoholom, fenoli ostaju nedovoljno razvijeni, što daje vina sa slabijim telom i manje izraženom strukturom.
Ovaj fenomen postao je očigledan u trenutku kada smo se suočili s odlukom – čekati na fenolnu zrelost ili brati grožđe pre nego što potpuno izgubi svežinu. U idealnim uslovima, crveno grožđe bi ostalo na čokotu dovoljno dugo da razvije puni potencijal svojih tanina i boje, ali suša je primorala vinare širom Srbije da berbu obave ranije. Rezultat toga su vina koja imaju više alkohola, ali su često tanja u telu, sa džemastim notama koje su posledica preterane koncentracije šećera.
Ono što je posebno izazovno u ovakvim godinama je balansiranje između tehnološke i fenolne zrelosti. Kada grožđe dehidrira, brže se razvijaju voćne arome, ali vino gubi na kompleksnosti i dubini, koju bi tanini inače obezbedili. U ovakvim situacijama, crvena vina iz sušnih godina mogu imati manji potencijal za odležavanje, ali i specifičan karakter koji odražava ekstremne vremenske uslove.
Uprkos ovim izazovima, 2024. godina nas je podsetila na važnost pažljivog planiranja i brze reakcije. Iako su crvene sorte bile pogođene dehidracijom, iskustvo stečeno tokom ovakvih sezona pruža dragocene lekcije o tome kako se nositi sa ekstremnim klimatskim uslovima. Ova vina možda neće biti klasična u svom stilu, ali će nositi jedinstvenu priču o borbi vinograda sa vremenom i prirodnim elementima.
Fermentacija pod pritiskom: Problemi sa šećerima i kako smo ih rešavali
Svaka berba nosi svoje izazove, ali fermentacija u 2024. godini bila je pravi ispit za sve nas. Već smo se suočili sa ekstremnim vremenskim uslovima koji su ubrzali sazrevanje grožđa, ali problemi nisu prestali kada smo grožđe uneli u podrume. Zbog ranije berbe i visokih temperatura tokom sezone, došlo je do ozbiljne neravnoteže između glukoze i fruktoze u grožđu, što je fermentaciju učinilo izuzetno komplikovanom.
Grožđe koje sazreva u uslovima ekstremne vrućine i suše često ima više šećera nego što kvasci mogu efikasno preraditi. Kada nivo šećera pređe određenu granicu, prirodna sposobnost kvasca da obavi potpunu fermentaciju slabi. U ovakvim situacijama, fermentacija se može zaustaviti, ostavljajući za sobom nefermentisane šećere, što može negativno uticati na konačnu strukturu vina, ostavljajući ga slatkastim i neuravnoteženim.
Ove godine, jedan od najvećih izazova bio je restart fermentacije, koji je postao ključni postupak za spasavanje vina. Zbog neravnoteže šećera, mnogi vinari su se suočili s problemima zaustavljanja fermentacije, kada kvasac nije mogao da preradi prekomernu količinu šećera u alkoholu. Kvasci specijalno namenjeni za restart fermentacije, koji su otporni na stresne uslove, postali su izuzetno tražena roba početkom oktobra, kada su problemi s fermentacijom dostigli vrhunac.
Naučno je poznato da visoke koncentracije šećera i alkohol mogu inhibirati rad kvasca, ali pravilno upravljanje fermentacijom, uz dodatak specijalnih sojeva kvasaca i hranljivih materija, može pomoći u vraćanju fermentacije na pravi put. U ovakvim situacijama, potrebno je pažljivo pratiti proces, jer svaki detalj – od temperature fermentacije do vrste kvasca – može biti presudan za uspeh.
Kroz pažljivo upravljanje i stalno praćenje, uspeli smo da rešimo većinu problema vezanih za fermentaciju. Neki vinari su pribegli metodi mešanja različitih vina kako bi postigli željeni balans, dok su drugi koristili savremene tehnike poput kontrolisanih dodavanja kiseonika i regulacije temperature kako bi podstakli kvasce da dovrše fermentaciju.
Ova godina nas je podsetila koliko je fermentacija delikatna faza u stvaranju vina i koliko je važno brzo reagovati kada se suočavamo s izazovima. Iako su problemi sa šećerima bili neizbežni zbog klimatskih uslova, inovativna rešenja i tehnološke intervencije pomogle su nam da iz ove berbe izvučemo najbolje što možemo. Na kraju, uprkos svim preprekama, vino iz ove sezone nosi jedinstvenu priču o borbi vinara sa fermentacijom pod pritiskom.
Lekcije iz 2024: Šta smo naučili iz ove nepredvidive sezone
Godina 2024. u vinogradarstvu bila je, u najmanju ruku, nepredvidiva. Klimatski uslovi s kojima smo se suočili značajno su odstupali od svega što smo ranije doživeli, a sezona nam je donela niz izazova – od ranog početka vegetacije do suše i problema sa fermentacijom. Ipak, svaka kriza nosi prilike za učenje, i ova godina nije bila izuzetak. Donela je lekcije koje će oblikovati naš pristup vinogradarstvu u budućnosti.
1. Brzina prilagođavanja je ključna
Jedna od najvažnijih lekcija ove sezone bila je važnost brze reakcije na promenljive vremenske uslove. Vegetacija je započela ranije nego ikada, što je stavilo pritisak na nas vinare da prilagodimo svoje planove u hodu. Kasni aprilski mraz, koji je pogodio mnoge vinograde, dokazao je da ne možemo predvideti sve, ali možemo preduzeti korake da minimiziramo štetu. Proaktivno upravljanje i spremnost na prilagođavanje pomogli su nam da očuvamo kvalitet grožđa, iako je prinos bio manji.
2. Upravljanje vodnim resursima postaje prioritet
Suša koja je zahvatila vinograde tokom leta bila je podsetnik koliko je voda postala dragocen resurs u vinogradarstvu. Dehidracija crvenih sorti, koja je ubrzala koncentraciju šećera pre nego što su fenoli mogli sazreti, primorala je vinare da beru grožđe pre nego što je dostiglo optimalnu zrelost. Ova situacija je naglasila potrebu za boljim upravljanjem vodnim resursima i razvojem tehnika za očuvanje vlage u zemljištu. U budućnosti, vinogradari će morati da se sve više oslanjaju na metode navodnjavanja i inovativne tehnike očuvanja zemljišta kako bi se nosili sa sušnim godinama.
3. Tehnologija fermentacije kao spas
Fermentacija je uvek kritična faza u proizvodnji vina, ali ove godine smo naučili koliko ona može biti delikatna pod pritiskom klimatskih promena. Neravnoteža šećera, naročito u crvenim sortama, izazvala je ozbiljne probleme sa fermentacijom. Kvasci su se teško nosili s visokim nivoima šećera i alkohola, a restart fermentacije postao je neophodan. Ova godina nas je podsetila na važnost korišćenja napredne tehnologije i pažljivog praćenja fermentacije, kao i na to koliko su specijalizovani kvasci i tehnike kontrole temperature postali ključni alati u rešavanju problema.
4. Klima postaje najvažniji faktor u planiranju berbe
Sve češće klimatske promene, od toplijih zima do intenzivnijih suša, naglašavaju da budućnost vinogradarstva zavisi od naše sposobnosti da se prilagodimo. Ovogodišnja berba počela je ranije nego ikada, i to nam je pokazalo koliko brzo moramo prilagoditi naše metode rada i odlučivanja. Planiranje berbe postaje kompleksnije jer sve više zavisi od dinamičnih vremenskih uslova. Vinogradari moraju postati „meteorolozi“, stalno prateći vremenske prognoze i pravovremeno reagovati kako bi zadržali kvalitet grožđa.
5. Održiva vinogradarska praksa kao budućnost
Iz ove sezone smo naučili koliko je važno razmišljati o održivim praksama u vinogradarstvu. Ekstremne klimatske promene, iscrpljivanje zemljišta i nedostatak vode nameću potrebu da vinari usvoje metode koje će omogućiti dugoročnu održivost vinograda. Koraci ka održivosti, poput pokrovnih useva, smanjenja upotrebe hemikalija i efikasnije upotrebe vode, postaju neophodni kako bismo očuvali vinograde za buduće generacije.
Godina 2024. bila je izazovna, ali i poučna. Naučene lekcije ne samo da će oblikovati naredne berbe, već će promeniti način na koji gledamo na vinogradarstvo kao celinu. Svaka sezona je prilika za učenje i prilagođavanje, a lekcije koje nosimo iz ove godine pripremiće nas za buduće izazove. I dok klimatske promene unose neizvesnost, uvereni smo da ćemo sa pravim pristupom i inovacijama moći da očuvamo kvalitet vina i unapredimo naše metode.
