„Ja pijem samo domaće vino, a ne to industrijsko vino, tu hemiju koju prodaju u flašama“!
Koliko puta smo samo čuli ovu rečenicu, naročito po manjim mestima i selima. Verujem da smo svi pokušali i da objasnimo osobi koja nam to govori, da nije vino koje se proizvodi u vinarijama, tzv. industrijsko vino, baš čista hemija, već da ima tu i ponečeg domaćeg,. Ali svaki taj pokušaj je bio bezuspešan, jer je jako teško pobediti u takvim raspravama.
Ali hajde da vidimo sa stanovišta jednog enologa, koji već dugo radi u praksi i koji se sretao sa različitim i domaćim i industrusjkim vinima, o čemu se tu radi i koji su argumenti na strani jednog, odnosno drugog vina.
Domaće vino i industrijsko vino?!
Pa hajde da krenemo od početka, od same osnove, šta je domaće, a šta industrijsko vino?
Podela na domaće vino i industrijsko vino je podela koja nije zvanična, odnosno nije definisana u zakonu o vinu koji važi u našoj zemlji. Znači da ta podela postoji samo u našem narodu, u internoj upotrebi, jer zakon o vinu se odnosi na vino od grožđa i kao takvo može imati različite kategorije, ali ni jedna od njih ne spada u ove dve.
Naravno da svako ko pije vino, zna na šta se odnosi domaće vino, a na šta industrijsko vino, ali da razjasnimo za svaki slučaj. Domaće vino se odnosi na vino koje je napravljeno u porodičnom podrumu uglavnom u selima, najčešće je nefiltrirano i nalazi se u buretu iz koga se istače u posude iz kojih se konzumira.
Po toj narodnoj podeli, industrijsko vino se odnosi na sva ona vina koja su napravljena u vinarijama, što znači da su bistra i napunjena u bocu i deklarisana po važećem zakonu o vinu Republike Srbije i pravilnicima o deklarisanju, inače drugačije ne bi mogla da se nađu u prodaji.
Grožđe je osnovna sirovina
Iako sam čuo različite priče, kao i vi predpostavljam, da postoje praškovi koji se razmute u vodi i da velike vinarije na taj način prave svoja vina, moraću da razuverim sve one koji veruju u to.
Vino o kome ovde pričamo, može biti napravljeno isključivo od grožđa i to je to. Grožđe je osnovna sirovina, što znači da nije dozvoljeno dodavanje vode, aroma, ukusa, mirisa, osim ako se ne radi o nekom specijalnom vinu, ali to mora biti naznačeno na etiketi.
Da se ne bih opet pozivao na zakon jer će mnogi reći da zakon ne važi za sve, iako ja iz svog ličnog iskustva znam da su kontrole vina i alkoholnih pića jako stroge i rigorozne u našoj zemlji, reći ću da bi svako mogao da primeti da vino nije napravljeno od grožđa, nego od neke veštačke arome. Jednostavno, vino je takvo piće, da ga nije moguće tako lako iskopirati i napraviti od vode, osim ako niste Isus i imate moć da to uradite jednim dodirom.
Tako da su, gledajući od početka i jedno i drugo vino napravljeni od iste sirovine, znači grožđa.
Sam kvalitet grožđa varira i kod jednih i kod drugih, ali na svu sreću potrošača, veoma je lako videti koje vino je napravljeno od dobre sirovine, a koje nije, tako da se tu ne bih previše zadržavao.
Tehnologija proizvodnje pravi glavne razlike
Ako smo se kod sirovine složili da je i jedno i drugo isto, sada dolazimo do dela gde su najveće razlike između ova dva vina. Tehnologija proizvodnje se dijametralno razlikuje i kod jednog i kod drugog vina.
Domaće vino se, po pravilu, pravi po recepturi koja je tradicionalna, bez pomoći enologa, uz opremu koja je neprofesionalna i najčešće, ali nije pravilo, uz minimalne intervencije enološkim sredstvima kao što su selekcionisani kvasci, sredstva za bistrenje, pa i vinobran.
Industrijsko vino se proizvodi uz najstrože kontrole enologa i proizvođača, uz savremenu opremu i korišćenje enoloških sredstava. Bez obzira kakvog renomea je vinarija i iz koje cenovne kategorije je vino, profesionalni vinari se trude da budu što bolji i da iz godine u godinu imaju bolja vina, jer jednostavno, tržište i kupci to traže od njih. Konkurencija je sve veća i zato je potrebno da se svaka berba odradi na najbolji mogući način, iako tu zavise od nekih stvari na koje nemaju uticaj, kao što su vremenske prilike.
Tu dolazimo do glavnog pitanja, koji način proizvodnje je bolji?
Kao enolog i neko ko prvenstveno kreće od nauke i naučnih postulata, podržavam pristup koji se temelji na tome, ne zato što ja verujem u to, već zato što sam kroz iskustvo naučio da je bolje tako.
Svako sredstvo koje se koristi u proizvodnji vina ima svoj razlog i naučno utemeljenje, kao i dugogodišnje korišćenje u praksi, tako da ne treba bežati od toga. Najveći deo enoloških sredstava je na prirodnoj bazi i ne radi se ni o kakvoj hemiji, već o pomoćnim sredstvima da zaštitimo vino od kvara i napravimo ga najboljim mogućim.
Saveti za dobijanje savršenog rozea
U narednom periodu napisaćemo i poseban tekst o greškama koje se prave u domaćim vinima.
Moram da napomenem, da i medju ovim vinima koja se proizvode u vinarijama, postoje i vina koja nisu napravljena po svim postulatima moderne proizvodnje i da ona imaju neku svoju priču i filozofiju, kao i naučna utemeljenja. Tu prvenstveno mislim na vina poput oranž, biodinamičkih, organskih i sl, koja su takođe propraćena enološki.
Da li moje domaće vino može da bude kao ono iz vinarije?
Naravno da može!!!
Svako vino, koje je napravljeno od grožđa, može da bude i bistro i čisto na mirisu, kao i harmonično na ukusu. I što je najvažnije, za to vam nije potreban veliki novac i ulaganja!
Ono što je potrebno jeste, da za početak, počnete da verujete struci, odnosno enologu, jer naš posao nije da dodajemo hemiju u vino, već da od grožđa kakvog nam je priroda dala, napravimo najbolje moguće vino. Da koristeći nauku i dozvoljena enološka sredstva napravimo vino koje će lako moći da se proda i u kome će ljudi da uživaju, a ne da moraju da ga razblažuju vodom.
Svako od proizvođača vina poznaje nekog enologa koga može da pita za savet. Ako nemate tako nekog, možete pitati mene preko kontakt forme na sajtu, a ja ću se potruditi da vam maksimalno pomognem oko svega što vas interesuje.
Ukoliko Vam se svideo naš tekst, molimo Vas da ga podelite na društvenim mrežama i pomognete i drugima da saznaju za njega.
Ukoliko želite da budete obavešteni o novim tekstovima i novitetima iz sveta vina, prijavite se na našu mailing listu.
Za sugestije, predloge i moguću saradnju, kontaktirajte nas na office@enolog.rs ili preko kontakt forme na sajtu.
