Kao i pravljenje vina, orezivanje vinove loze je delom nauka a delom umetnost, spoj veštine i znanja sa dozom ljubavi. Orezivanje vinove loze je deo uzgoja, procesa kojim biljku pretvarate u mnoštvo plodova a kasnije i u vino. Od rezidbe loze, zavisi i kolika će berba biti kao i kakav kvalitet samog vina ćete dobiti. Stoga, ne bi trebalo pristupati ovom procesu na bilo kakav način a mi smo tu da damo najbolje smernice.
Zašto je orezivanje vinove loze bitan posao?
Viogradarstvo zahteva ozbiljan rad iako se vinova loza smatra visoko produktivnom biljkom bez obzira na to koliko joj se pažnje posvećuje. Međutim, činjenica oko obaveznog visokog roda, je sve više upitna. Svet a tako i naše područje, poslednjih decenija trpi velike klimatske promene, što se uveliko odražava na sve biljke. Leta su sve suvlja sa gotovo tropskim periodima. Sušni periodi su sve duži a zime su delom blage i sa puno padavina. Onda dolazi do naleta ekstremno niskih temperaturnih talasa. Ovo predstavlja stres za vinovu lozu, uzrokuje sušenje ili truljenje i pogoduje razvoju mnoštva bolesti.
Orezivanje vinove loze – prednosti
Orezivanje vinove loze se obično obavlja rutinski ili mu se ne daje nešto mnogo na značaju i to je prvi koban korak u dobijanju kvalitetnog finalnog proizvoda koji nameravate prodati – što znači da direktno utiče i na ekonomičnost i rentabilnost i vašu zaradu.
Kada govorimo o rezidbi vinove loze, obično mislimo na prosto skraćivanje grana, uklanjanje lišća i zaostalog ploda. Ali zapravo je stvar mnogo ozbiljnija. Orezivanje utiče na količinu i kvalitet grožđa koje ćete dobiti u fazi berbe ali je i odlična preventiva mnogim bolestima i sprečavanju truljenja. Orezivanje pomaže da se energija vinove loze fokusira na proizvodnju manje količine najboljeg mogućeg grožđa.
Orezivanje vinove loze omogućava da oslobodimo biljku da „prodiše“, dobije više sunčeve svetlosti i vazduha. Takođe, orezivanjem kontrolišemo i koliko će svaki nov izdanak rasti i utičemo ne samo na prinos već i na kvalitet i stil vina. Ako vinova loza dobija dovoljno sunčeve svetlosti, očekujemo svakako i bolju zrelost, što rezultira i većom količinom šećera u grozdu koje dalje utiče na proces fermentacije. Priroda se pobrinula da sve bude savršeno i logično povezano u jedan pun krug koji počinje negom biljke a završava se nazdravljanjem sa čašom punom kvalitetnog vina. Takođe, vremena su takva da joj je potrebna mala pomoć vaših veštih ruku kombinovane sa našim savetima i nekim od alata.
Najvažniji alat u celom vinogradarstvu i vinarstvu su makaze za rezidbu.
Rezidba vinove loze takođe može da spreči mnoge bolesti, smanji učestalost ili poptpuno ukine prskanje i tretiranje različitim hemikalijama, sporo ili nedovoljno sazrevanje. Ovim naizgled prostim i jednostvanim procesom zapravo govorimo našoj lozi koliko grozdova i kakvog ukusa i kvaliteta želimo da bude vino u sledećoj berbi.
Kada je najbolje vreme za orezivanje vinove loze?
Zima je vreme hibernacije za mnoge žive organizme, pa bi se moglo slobodno reći da tokom zime i naša vinova loza spava i sakuplja snagu za intenzivan rast i razvoj koji kreće već sa prvim prolećnim danima.
U našim krajevima, loza obično do decembra izgubi sve svoje listove i ostaje potpuno ogoljena. Period od decembra do marta smatra se idealnim vremenom za orezivanje vinove loze, odnosno period kada prođe nekih mesec dana od toga kada loza igubi sav svoj list. Ovo se može desiti i nešto kasnije u jesen ili zimu u zavisnosti od klimatskih uslovai same godine.
Zašto se orezivanje loze vrši zimi?
Ako izvršite rezidbu loze rano ili prekasno, rizikujete da oštetite nov rod i rast koji može biti uništen kasnim mrazom ili pak može kasniti sa vegetacijom i sazrevanjem.
Kako smo već napomenuli, tokom zime, vinova loza ulazi u fazu mirovanja, gubi i poslednje listove i na njoj ostaju smao goli drvenasti izdanci. Tokom ove faze, drvenasti delovi, stablo i koren biljke akumuliraju rezerve važnih minerala i materija koje će iskoristiti tokom ponovnog buđenja u proleće. Ovaj period je najbolji za orezivanje.
Ako orezivanje vršite pre opadanja lišća, sprećićete prelazak važnih materija iz listova u ovaj drvenasti deo koji ga skladišti zimi. Ovo će rezultirati nedostatkom minerala koji su potrebni za stvaranje i sazrevanje pupoljka i direktno će uticati na rast vinove loze i sam rod.
Kako odrediti pravo vreme za orezivanje vinove loze?
Orezivanje odložite najmanje mesec dana nakon što loza potpuno odbaci svoj vegetativni deo, odnosno kada je ona ogoljena u proseku 30 dana. Da biste bili potpuno sigurni ako niste pratili proces, pa čak i nakon što ste pomno pratili istek ovog perioda, napravite probni rez na svojoj lozi kako biste se uverili da još uvek nije prerano.
Probni rez bi trebao da vam da tačan uvid, jer na njemu će se u slučaju preranog orezivanja, pokazati takozvana ksilemska tečnost. Ksilemska tečnost izgleda kao voda ali je u suštini kombinacija različitih minerala i hranljivih materija koje se nalaze u biljkama, uključujući vinovu lozu. Ona se prenosi kroz stabljike biljaka, od kore do listova i cvetova, i služi kao glavni izvor hranljivih materija za biljku.
Veoma je važno da ne ometate ovaj proces preranom rezidbom i stoga kada napravite probni rez, uverite se da je mesto reza relativno suvo.
Različiti načini za orezivanje vinove loze
Orezivanje vinove loze je važan zadatak u uzgoju i postoje različiti načini na koje se to može izvesti. Međutim, svaki od ovih načina ima svoje prednosti i mane, pa je važno razmotriti sve opcije pri odabiru onog koji je najbolji za vašu vinovu lozu. Najčešći načini za orezivanje vinove loze su – Gijov, Župski i Krajinski.
Tokom orezivanja vodi se računa o okcima – granama koje se razvijaju iz pupoljka na glavnoj grani i lastarima – mladim granama koje nastaju iz pupoljaka na okcima. Kako bi se postigli najbolji rezultati pri rezidbi vinove loze, treba pametno birati prave grane za okce i lastare, kao i pravilno skraćivanje istih kako bi se obezbedila dobra prozračnost i dovoljno mesta za sve buduće grozdove.
Oblik čokota u rezidbi vinove loze
Da bi rezidba mogla biti obavljena kako treba, na bilo koji od ovih načina, morate prvenstveno imati kvalitetne i oštre makaze koje ne oštećuju biljku niti gnječe lastare. Drugo što uzimamo u obzir jeste oblik čokota.
Uzgojni oblici čokota vinove loze dele se na osnovu visine samog njenog stabla i mogu biti niski od 20 do 50 cm, srednje visoki u proseku od 70 do 120 centimetara i izrazito visoke preko 150 centimetara.
Napominjemo da su ovo samo samo opšti pregled načina orezivanja. Za preciznije i detaljnije pojašnjenje i primenu na određenoj vinovoj lozi, savetujemo da se konsultujete sa stručnjacima za vinogradarastvo.
Župski način orezivanja – Prilično je rasprostranjen i još se sa njim susrećemo pod nazivima goblet tip ili peharast. Kako smo već napomenuli, čokot je nizak, i poseduje tri do 5 rodnih krakova koji su različiti po dužini, odlikuje se i rezidbom po sistemu kondir na kondir. Rezultat ovakvog orezivanja je dobijanje niskog stabla koje se račva, sa kondirima na vrhovima krakova.
Trajaje oblikovanja stabla je u vremenskom rasponu od tri godine. U prvoj godini se reže na dva do tri okca, dok se druge godine u proleće orezuje tako što se na dva ili tri lastara ostave 4 okca. Iz njih se tokom naredne godine razvije još 4 ili više koji se u trećoj godini režu na kratke kondire iz kojih se u ovoj godini dobija i rod. Redovna rezidba se nastavlja po principu korišćenja najnižeg lastara od prošle godine za nov kondir a viši lastari se uklanjaju.
Krajinski način orezivanja je verovatno jedan od prvobitnih načina pa tako i jedan od najstarijih. Karakterističan je za izuzetno niska stabla i znamo ga još pod imenom „rezidba uglavu“ jer se kondiri iz prethodne godine orezuju baš tako – do glave čokota. Orezivanje se vrši po principu kondir na rezniku, jer se na glavi čokota nalaze kondiri i reznici iz prošlogodišnjih jalovaka.
Ovaj način je posebno namenjen i odgovara hladnim klimama i za sorte neotporne na mraz, jer se njime omogućava zagrtanje cele glave čokota i najnižih dva ili tri okca, čime se dobija zaštita od izmrzavanja.
Trajanje oblikovanja stabla je takođe tri godine kao i kod Župskog načina. U drugoj godini se dva dobro razvijena lastara režu na po jedno okce, dok se svi ostali potpuno uklanjaju. Treće godine razvoja se prošlogodišnji lastari orezuju na kondire, a 3 do 4 jalovaka na reznike. U četvrtoj godini se rezidba obavlja redovno tako što se kondiri orezuju do osnove, lastari iz reznika se koriste za kondire a jalovike sečemo na reznike.
Gijova jednokraka rezidba – formiranje stabla traje za razliku od prethodna dva opisana načina u ovom slučaju 4 godine. U drugoj godini se na čokotu odgajaju jedan ili dva lastara koji treba da budu zdravi i jaki. Tokom treće godine jači lastar se reže na visinu koju želite a slabiji na jedno ili dva okca. Na dužem lastaru treba insistirati na rastu dva do tri lastara a ostale uklanjati.
U proleće četvrte godine najviši lastar se reže dugačko, povija i privezuje. Lastar niži od njega reže se na dva okca, ostali se uklanjaju dok se onaj najniži reže na jedno okce. Time dobijamo rodni luk, kondir za zamenu i rezervni kondir. Redovna rezidba podrazumeva uklanjanje prošlogodišnjeg luka do osnove.
Gijova dvostruka rezidba – kao što mu se i iz samog imena može naslutiti, ovaj način rezidbe je ustvari Gijov udvostručen. Preporuka je koristiti ovo orezivanje na visoko plodnoj zemlji kada vinova loza stvara mnogo vegetacije, odnosno lišća na uštrb roda i kod sorti koje slabije rađaju. Sam proces orezivanja vinove loze je sličan prvom opisanom. U drugoj godini se posebno gaje dva lastara koji se u jesen te ili proleće treće godine režu na dva okca – za niska stabla najniža okca a za viša gaje se samo lastari iz dva najviša okca, dok se ostali odstranjuju. Četvrta godina – viši lastari se režu na kraće lukove a niži za kondire za zamenu. U petoj godini kreće redovna rezidba.
Gijo Pusareva rezidba vinove loze – razlika između prethodno opisanih načina orezivanja je nešto izmenjen način. Na jednom kraku se primenjuje mešovita rezidba – luk i kondir za zamenu, a na drugom kraku rezidba po principu kondir na kondir.
Orezivanje vinove loze – važne napomene
- Neka vam prvi zadatak bude uklanjanje oštećenih ili obolelih grana vinove loze i očuvanje onih zdravih.
- Budite sigurni da ste ostavili dovoljno izdanaka na samoj lozi kako bi budućem rodu osigurali pravilan rast i razvoj uz dovoljno hranljivih materija koje su neophodne za to. Previše orezana loza dovodi do slabijeg razvitka ploda i naravno lošijeg kvaliteta vina.
- Budite nežni i ne koristite tupe makaze, noževe i ne kidajte lozu. Svako oštećenje grana, lastara i okaca rezultiraće suprotno od onoga za šta trenutno ulažete svoj trud i šta očekujete. Izaberite pravi alat.
- Vodite računa da ne vršite rezidbu u pogrešno vreme, ovo može dovesti do ozbiljnih oštećenja pa čak i uginuća biljke. Pratite rast loze i vremenske prilike.
Mnogo je elemenata koji diktiraju način na koji ćemo orezivati svoje vinograde i vinovu lozu, kako bismo iz godine u godinu postizali najbolje rezultate i u rodu i u proizvodima od grožđa. Ponekad se okolnosti i uticaji jako brzo menjaju a majka priroda nam iz ruku preuzima kontrolu nemilosrdno. Postoje stvari na koje nemamo uticaja ali postoje stvari u vinogradarstvu na kojima treba raditi, učiti i usavršavati tehniku i opremu, kako bi bili sigurni da smo dali sve od sebe i išli u korak sa vremenom.
Enolog.rs će se i budućnosti truditi da sa vama deli samo proverene savete i ponudi najbolju i najpovoljniju opremu u svom shopu. Ostanite uz nas i prijavite se za naš newsletter kako biste blagovremeno bili obavešteni o svim novostima iz sveta vinogradarstva i vinarstva. Živeli!
