Globalna vinska industrija je tokom 2022. godine doživela kako stabilnost, tako i određene promene, prema izveštaju Međunarodne organizacije za vinovu lozu i vino (OIV). U ovom blog postu ćemo analizirati ključne podatke i trendove, uključujući proizvodnju vina, potrošnju, površinu vinograda i međunarodnu trgovinu.
Sadržaj
Berba grožđa 2022.
Prema procenama OIV-a, širom sveta je 2022. godine ubreno 258 miliona hektolitara (hl) vina, što je za 1% manje u odnosu na prethodnu godinu. Očekuje se da je globalna potrošnja takođe opala za 1% i iznosi 232 miliona hl.
Globalna površina vinograda
Kao što se i očekivalo za višegodišnju biljku, globalna površina vinograda je relativno stabilna i iznosi 7,3 miliona hektara, što predstavlja blagi pad od 0,4%. Od dosezanja vrhunca 2003. godine, površina vinograda je smanjena za gotovo 6%, što je ekvivalentno četiri puta većoj površini vinograda od Nemačke.
Detaljniji pregled površine vinograda otkriva da ona služi ne samo za proizvodnju vina. Na primer, Kina se rangira kao treća zemlja sa 785.000 hektara, prestižući Italiju. Međutim, slično Turskoj, koja se rangira kao peta sa 410.000 hektara, značajan deo grožđa u ovim zemljama se ne koristi za proizvodnju vina.
I druge zemlje pokazuju raznolikost u vinogradarstvu. Zemlje poput Indije, Avganistana, Uzbekistana i Irana imaju veću površinu vinograda od Nemačke. Takođe, Egipat je doživeo rast, proširivši se sa 80.000 na 92.000 hektara između 2018. i 2022. godine.
Posebno je zapažena situacija u Francuskoj, kada se razmatraju diskusije o prekomernoj proizvodnji i potrebi za iskrčivanjem vinograda u Bordou. Iznenadno, između 2018. i 2022. godine, površina vinograda u Francuskoj zapravo povećana za 20.000 hektara. Ovaj razvoj odražava jedinstveni trend u vinski pejzaž Francuske.
Potrošnja vina
Iako je globalna proizvodnja vina podložna značajnim fluktuacijama zbog varijacija prinosa, njen prosečni nivo se samo blago smanjio tokom poslednjih 20 godina. Nasuprot tome, globalna potrošnja vina pokazuje jasnije trendove. Od 2000. do 2007. godine postojao je dosledan rast. Zatim je ostala stabilna određeno vreme, da bi se potom kontinuirano smanjivala od 2017. godine.
Globalna potrošnja vina
Potrošnja je opala za 6% u petogodišnjem periodu. Ovaj pad je snažno povezan sa kineskim tržištem, gde je potrošnja smanjena za polovinu, sa 17,6 miliona hektolitara na 8,8 miliona hektolitara između 2018. i 2022. godine. Stoga, svaka nada u oporavak azijskog tržišta nakon ukidanja restrikcija COVID-19 u suštini predstavlja nadu za preokret dugoročnog trenda opadanja.
Prodaja vina u svetu
Tokom poslednjih dve decenije, stalni trend rasta bio je prisutan u međunarodnoj trgovini vinom. Međutim, očekuje se da će taj rast zaustaviti 2022. godine. Globalni izvoz vina je opao za 5% na 107 miliona hektolitara, ali je njegova vrednost povećana za 9% na 37,6 milijardi evra. Bez obzira na smanjenje obima, porast vrednosti ukazuje na veću prosečnu cenu po jedinici i potencijalno odražava prelazak ka premijum i visokocenovnim vinima na globalnom tržištu.
U međunarodnoj trgovini, Nemačka je izgubila svoju poziciju najvećeg uvoznika vina u korist Sjedinjenih Američkih Država. SAD su zabeležile rast uvoza vina od 3%, dostigavši 14,4 miliona hektolitara, dok je Nemačka zabeležila pad uvoza od 9%, sa ukupno 13,4 miliona hektolitara. Pored toga, Nemačka se svrstava među retka tržišta koja su smanjila izdatke za uvoz vina, sa padom od 4% na 2,7 milijardi evra. Ove promene ukazuju na promene u dinamici globalne trgovine vinom i preferencijama potrošača.
U pogledu vrednosti, Sjedinjene Američke Države (7 milijardi evra, +17%) i Ujedinjeno Kraljevstvo (4,8 milijardi evra, +22%) su prestigle Nemačku.
Ukupno gledano, tržišta koja su osetljiva na cenu, poput Nemačke i Holandije, su zabeležila izraženiji pad potrošnje vina. Međutim, Ujedinjeno Kraljevstvo je uspelo da se razvije suprotno tom trendu, verovatno zbog efekata kompenzacije nakon Bregzita. Pored toga, uprkos ratu i nametnutim sankcijama, Rusija je zabeležila blagi porast u volumenu uvoza vina, dostigavši 3,9 miliona hektolitara, što ukazuje na odsustvo znakova ekonomskih poteškoća.
U segmentu prodaje vina u rinfuzu, Nemačka i dalje zadržava svoju poziciju kao najveći uvoznik. Takođe, Italija, Francuska i Portugal takođe se ističu kao značajni uvoznici vina. To može ukazivati na prisustvo ponovnog izvoza, koji koristi postojeće trgovinske mreže među ovim zemljama.
Italija je pretekla Španiju kao najveći izvoznik vina na svetu, sa blagim padom u volumenu od 21,9 miliona hektolitara. S druge strane, Španija je zabeležila pad od 10,6%, dostigavši 21,2 miliona hektolitara. Međutim, obe zemlje su uspele da povećaju vrednost svog izvoza, kao i mnoge druge nacije.
Italija je ostvarila rast od 10,1%, dostigavši 7,8 milijardi evra.
Španija je imala rast od 3,1%, dostigavši 3 milijarde evra.
Ove brojke ukazuju na promene u globalnom izvozu vina i sposobnost obe zemlje da održe ili povećaju vrednost svog izvoza uprkos promenama u obimu.
Francuska je zadržala poziciju najvećeg izvoznika po vrednosti, dostigavši 12,3 milijarde evra, sa stopom rasta od 10,9%. Međutim, Francuska je zabeležila pad izvoznog obima od 4,5%.
Samo nekoliko glavnih izvoznika uspelo je da poveća obim svog izvoza:
- Novi Zeland se uspešno oporavio na normalni obim nakon vrlo male berbe 2021. godine.
- Volumen izvoza Australije povećao se za 1,3%,
ali ukupan porast vrednosti izvoza bio je samo 2,2%.
Izgleda da postoji jasna veza između obima međunarodne trgovine vinom i povećanja cena. OIV izveštava o prosečnoj ceni od 3,51 evra po litru u međunarodnoj trgovini, što predstavlja značajan porast od 14%. Ovo sledi porast cene od 9,4% koji je primećen prethodne godine. Zemlje u kojima su proizvođači primenili umjeren porast cena, poput Italije, Portugala ili Australije, uglavnom su uspele da održe obim svog izvoza u 2022. godini. Nasuprot tome, zemlje koje su primenile veće povećanje cena doživele su gubitak obima.
Zaključak
Prema generalnom direktoru OIV-a, Pau Roci, međunarodna vinska industrija pokazala je veliku otpornost. Uprkos zabrinutostima, značajan pad se nije ostvario, a industrija je uspela da prenese neke od povećanih troškova međunarodne trgovine u protekle dve godine.
Međutim, i dalje postoji persistentni strukturni višak proizvodnje u globalnoj vinskoj industriji. Pored toga, puni efekti gubitka kupovne moći usled rata u Ukrajini se očekuju da će se osetiti u 2023. godini. To znači da će vinska industrija ponovo morati da se suoči sa izazovom da pokaže svoju otpornost u narednoj godini.
Izvor:
- meiningers-international.com – OIV: New Export and Import Champions
