Dok neki vinski entuzijasti cene mutno vino i volje njegov jedinstveni ukus i teksturu, drugi to smatraju manom vina. Mutno vino najčešće ukazuje na problem u procesu proizvodnje vina ili uslovima skladištenja, a može negativno uticati na aromu i ukus vina. U nekim slučajevima, mutno vino može biti znak kvarenja ili kontaminacije.
Zašto je moje vino mutno?
Mutno vino je obično rezultat dva faktora: taloga i kvasca. Talog se sastoji od sitnih čestica koje su suspendovane u vinu. Ove čestice mogu biti rezultat samog grožđa, ili se mogu uneti tokom procesa proizvodnje vina. Na primer, sediment se može stvoriti kada vino odležava u hrastovim buradima ili kada fermentira dok su pokožica i seme još netaknuti.
Kvasac je još jedan faktor koji može doprineti mutnom vinu. Kada vino fermentira, u sok od grožđa se dodaje kvasac da se šećer pretvori u alkohol. Nakon završetka procesa fermentacije, deo kvasca ostaje u vinu. Ako vino nije filtrirano ili bistreno, kvasac može doprineti mutnom izgledu.
Da li je mutno vino bezbedno da se pije?
Mutno vino je uglavnom bezbedno za piće, ali treba imati na umu nekoliko stvari. Talog u mutnom vinu nije štetan i može se konzumirati bez ikakvih štetnih efekata. Međutim, ako vino ima jak, neprijatan miris ili ukus, to može biti znak kvarenja ili kontaminacije i ne treba ga konzumirati.
Pored toga, neki ljudi mogu biti osetljivi na kvasac u mutnom vinu. Ako imate alergiju na kvasac ili preosetljivost, možda ćete osetiti simptome kao što su glavobolja, osip na koži ili problemi sa varenjem nakon konzumiranja mutnog vina. Ako niste sigurni da li ste osetljivi na kvasac, najbolje je da počnete sa malom količinom mutnog vina i pratite svoju reakciju.
Zašto se moje mutno vino teško bistri?
Mutno vino obično nije katastrofalan problem, već više predstavlja smetnju koja u najvećem broju slučaja može da se reši. Ali pre nego što rešimo problem, moramo ga identifikovati. Mutnoća vina je samo simptom. Moramo da znamo zašto je vino još uvek mutno? Dok ne dobijemo odgovor na to, ne znamo šta da preduzmemo.
Evo 5 moguća razloga za zo:
1.Vaše vino možda još uvek fermentira.
Prvo na šta treba obratiti pažnju je specifična težina vina. Ovo će nam reći koliko je šećera još ostalo u vinu, ako ga ima. Ovo se lako proverava vinskim širomerom. Ako specifična težina ukazuje da u vinu još uvek ima šećera, onda je verovatan razlog da imate mutno vino to što vaše vino još uvek fermentira veoma sporo, ali dovoljno da se stvari uzburkaju. Važno je napomenuti da je i najmanja količina šećera može da izazove dosta zamućeno vino, tako da ne isključujte ovaj razlog samo zato što niste videli da mehurići izlaze iz vazdušne komore. Ako širomer pokazuje da fermentacija nije završena, onda je to najverovatnije razlog zašto imate mutno vino. Jedini način da se reši ovaj problem je da sačekate da se fermentacija završi. Ali da biste bili sigurni da će se završiti kako treba, potrebno je da obezbedite sve neophodne uslove kvascu za fermentaciju. Jedan članak koji biste možda želeli da pogledate je „4 jednostavna načina za pokretane zastele fermentacije“. Možete proći kroz ove načine i videti da li neki od njih odgovara vašoj situaciji.
2. Vaše vino može imati pektinsko zamućenje.
Ovo bi moglo biti razlog ako ne dodajete pektolitički enzim koji bi razbio pektinske ćelije u grožđu. Tokom same fermentacije često dolazi do razgradnje pektina bez dodavanja bilo kakvih enzima, ali ponekad to nije slučaj, naročito ako je grožđe bilo problematično ili sama sorta sadrži više pektina. Zbog toga se obično preporučuje dodavanje pektolitičkog enzima uvek u proizvodnji vina – bilo da to zahteva tehnologija ili ne. Ne postoji loša strana u tome da svakako dodate enzim i budete sigurni. Da li je u pitanju zamućenje zbog pektina, možete proveriti na nekoliko načina. Jedan od načina da se testira mutnoća od pektina jeste da uzmete uzorak od 30ak militara vina i dodate mu ¼ kašičice pektolitičkog enzima. Ostavite tu mešavinu da odstoji nekoliko sati ili dok vino ne postane bistro. Ako se vino ne bistri, onda nemate pektinsku izmaglicu. Ako vino postane bistro, onda je pektinska mutnoća razlog zašto imate mutno vino. Jedina stvar koju možete da uradite vinu u ovom trenutku je da dodate duplu dozu pektinskog enzima u celu seriju vina (koristite dozu navedeno na ambalaži u kojoj je došao). Zatim sačekajte nekoliko nedelja, ako ne i meseci, da se očisti. Strpljenje je ključno u konkretnom slučaju.
3. Vaše vino ima bakterijsku infekciju.
Ako ste dodali vinobran pre i posle fermentacije, to verovatno nije razlog zbog kojeg se javlja zamućenje. Ali ako niste, onda postoji verovatnoća da je neka vrsta bakterijske infekcije razlog zašto imate mutno vino. Vina sa ovom vrstom kvara će loše mirisati pre nego što se oseti loš ukus. Jednostavan način da to proverite je da pomirišete vino. Ako primetite miris laka za nokte ili miris kiselog kupusa, onda je to verovatno ono što se dešava. Bakterijska infekcija je preuzela vino. Od svih razloga za mutno vino, ovaj je najgori. Nekontrolisana bakterijska infekcija znači da se vino ne može spasiti i da treba što pre da izbacite to vino iz podruma. Nadajmo se da to nije slučaj.
Pogledajte koje su ostale bolesti i mane vina
4. Pojačajte dozu bistrila ili probajte sa nekim drugim načinom bistrenja.
Ukoliko posle 10ak dana od dodatog bistrila, primetite da se ništa ne dešava u vinu, da je vino i dalje mutno i da se uopšte ne bistri, probajte da pojačajte dozu sredstva koje ste koristili za bistrenje vina. Pojačajte dozu bentonita ili nekog drugog sredstva koje koristite. Ovde možete videti kako se vrši bistrenje vina bentonitom
5. Obratiti pažnju na temperaturu bistrenja.
Temperatura bistrenja je bitan faktor za bistrenje vina jer od nje najviše zavisi efikasnost dodatog sredstva za bistrenje. Poželjno je da bude od 10 do 15 stepeni, a sve ispod 10 se smatra kritičnim i bistrilima će biti potrebno mnogo više vremena da izbistre vino.
