Novi propisi etiketiranja vina u EU

Novi propisi u EU

Više od dve decenije su prošle otkako su uvedene etikete sa sastojcima i nutritivnim informacijama na pakovanjima hrane u okviru Evropske unije. Međutim, mnogi proizvođači su i pre toga počeli da navode sastojke kako bi bolje informisali potrošače o hrani koju kupuju.

Uprkos inicijalnim razgovorima krajem sedamdesetih godina prošlog veka, proizvođači alkoholnih pića (bilo da je u pitanju pivo, žestoka pića ili vino) uspeli su da izbegnu navođenje sastojaka i nutritivnih informacija na etiketama flaša.

To će se promeniti za vino 8. decembra 2023. godine. Sva vina prodata u EU koja su proizvedena i/ili etiketirana od tog datuma biće zakonski obavezna da deklarišu sve sastojke dodate tokom procesa proizvodnje vina (npr. sumpor-dioksid, komercijalni kvasci, dodatni šećer, kiselost, boje itd.) koji se nalaze u gotovom vinu.

Šta mora da piše na etiketi u Srbiji?

Dodatno, potpune nutritivne informacije – kao što je slučaj sa svakim prerađenim proizvodom – moraće biti navedene, poput količine soli, šećera, ugljenih hidrata i proteina u određenoj flaši vina. Takođe, ukupan broj kalorija u standardnom formatu Kcal/100ml takođe će morati biti naveden.

Svako vino će morati da ima QR kod

Ako vam je ovo novo saznanje, niste sami. Veliki broj ljudi u vinskoj industriji, posebno van Evropske unije, nije čuo za ove promene. Glavna grupa koja će biti pogođena su evropski proizvođači vina, koji će morati sve da pripreme kako bi ispunili nove regulative za manje od pet meseci. Pošto ovo važi za svako vino prodato u EU, uvoz izvan EU takođe će morati da se prilagodi novim propisima.

Alergeni u vinu

Da li to znači da će etikete vina izgledati mnogo više kao limenke Coca Cole ili pakovanje keksa? Da i ne, jer će vinari imati veći izbor u načinu pružanja informacija.

Iako će biti obavezno navesti sadržaj alkohola, potencijalne alergene, zapreminu flaše i energetsku vrednost na etiketi, nutritivne informacije i sastojci mogu se čuvati na mreži i pristupiti putem QR koda na flaši vina. Gde god se ove informacije nalaze na mreži, mora biti bez svakog promotivnog materijala, tako da ne može biti deo postojeće stranice proizvoda i ne sme koristiti metode praćenja podataka.

Iako proizvođači moraju navesti sumpor-dioksid (sulfite) kao sastojak ako je dodat – kao što je slučaj u većini vina – glavna etiketa će i dalje morati navesti „sadrži sulfite“ ako je ukupan nivo sumpor-dioksida u vinu veći od 10mg/L.

Ali zašto se vino izdvaja ovim propisima? Zašto ne pivo i žestoka pića? To je zato što je uprkos tome što je EU započela pravni proces pre deset godina, vinska industrija u celini je odbijala dobrovoljno navođenje ovih informacija na etiketama. Za svaki vinograd Ridge Vineyards u Kaliforniji ili Denisa Montanara u Friuliju, Italija, postoji hiljade proizvođača koji ne navode šta je dodato u vino tokom proizvodnje. Nasuprot vinskoj industriji, 70% proizvođača piva – kao i mnogi proizvođači žestokih pića – već dobrovoljno dodaju ove informacije na svoje proizvode.

Od 8. decembra 2023. godine, izostavljanje ili manipulacija informacijama će praktično biti prevara potrošača.

I dok potrošači još uvek nisu suočeni sa ovim promenama, a evropski proizvođači vina se prilagođavaju, šta će biti sa onima u vinskoj industriji koji će morati da prenesu ove informacije kupcima?

John Baum iz The Winemakers Club u Londonu, koji prodaje raznovrstan izbor vina uglavnom iz Evrope, rekao je za Decanter: „Ne, nisam bio svestan ovoga do sada. Trenutno je skoro svako na tržištu Velike Britanije više zabrinut zbog dodavanja informacione ploče na poleđini etikete, slično kao u Sjedinjenim Američkim Državama gde se navodi uvoznik i druge informacije.“

Ceri Smith iz Biondivino u San Francisku, koji prodaje uglavnom italijanska vina, rekao je: „Nisam znao za ove promene, ali već godinama govorim da nam je to potrebno. Kako je vino uspelo da izbegne navođenje ovih informacija?“

Victor Jiménez iz La Vinícola u Barseloni, koji prodaje vina lokalna za katalonsku regiju, rekao je: „Da, definitivno sam upoznat sa njima jer sam razgovarao sa proizvođačima koji su me o njima obavestili. Za ljude koji kupuju vino u supermarketima na osnovu cene, ne verujem da će se mnogo toga promeniti. Iskreno, koliko ljudi generalno kupuje paket kolačića ili kečap i obraća pažnju na sastojke? Za one retke koji to čine, mislim da će ovo biti veoma pozitivna stvar.“

Ove promene predstavljaju najveću modifikaciju u etiketiranju vina u poslednjih sto godina. Od kako je Francuska uvela zakon o zaštiti porekla mesta u maju 1919. godine, što je kasnije dovelo do uspostavljanja sistema apelacije 1935. godine, nismo videli ovako jasno zakonsko regulisanje na etiketi flaše vina.