Sadnja vinograda može biti uzbudljivo i korisno iskustvo, ali zahteva pažljivo planiranje i pripremu. Bez obzira da li ste iskusan vinar ili početnik, evo nekoliko saveta koji će vam pomoći da započnete svoje putovanje sadnjom vinograda.
Sadržaj
Sadnja vinove loze na pravoj lokaciji
Sadnja vinograda je uzbudljiv i koristan poduhvat, ali odabir prave lokacije je ključan za uspeh. Lokacija vašeg vinograda će odrediti kvalitet grožđa koje ćete uzgajati, količinu grožđa koju možete ubrati i ukupan uspeh vaše vinogradarske proizovodnje. U ovom delu ćemo istražiti ključne faktore koje treba uzeti u obzir pri izboru prave lokacije za sadnju vinograda.
Klima
Klima je možda najvažniji faktor koji treba uzeti u obzir pri izboru lokacije za vinograd. Grožđe uspeva u toploj, suvoj klimi sa puno sunca, zbog čega se mnogi vinogradi nalaze u regionima poput Kalifornije, Australije i Južne Afrike. Idealna klima za uzgoj grožđa je ona koja obezbeđuje dugu, toplu sezonu rasta sa umerenim temperaturama tokom dana i niskim temperaturama noću. Ovo omogućava da grožđe polako sazreva i razvija složene arome.
Zemljište
Vrsta zemljišta na odabranoj lokaciji je takođe važna. Grožđe najbolje raste na dobro dreniranim zemljištima koja su bogata hranljivim materijama. Zemlja takođe treba da ima pH između 6,0 i 7,0, što je blago kiselo. Izbegavajte područja sa teškim glinovitim zemljištem ili zemljištem koje je previše peskovito, jer to može biti problematično za vinovu lozu.
Nagib
Nagib zemljišta je još jedan važan faktor koji treba uzeti u obzir pri izboru lokacije za vinograd. Grožđe najbolje raste na padinama sa nagibom između 5% i 20%. Ovo omogućava dobru drenažu i protok vazduha, što pomaže u sprečavanju bolesti i štetočina. Pored toga, preferiraju se padine sa južnim ili jugoistočnim aspektom, jer dobijaju više sunčeve svetlosti i topline od onih koje su okrenute ka severu.
Voda
Voda je neophodna za rast vinove loze, ali previše ili premalo može biti problematično. Idealna lokacija za vinograd je ona koja prima između 50 i 80 cm padavina godišnje, sa relativno suvom vegetacijom. Često je potrebno navodnjavanje, pa je pristup pouzdanom izvoru vode važan.
Odabir prave sorte grožđa
Kada odaberete svoju lokaciju, vreme je da odaberete sorte grožđa koje želite da uzgajate. Uzmite u obzir svoju klimu, tip tla i predviđenu upotrebu za grožđe (npr. stono grožđe, vinsko grožđe ili suvo grožđe). Neke uobičajene sorte vinove loze uključuju Cabernet Sauvignon, Chardonnay i Sauvignon blanc ili ste možda pre za naše autohtone sorte kao što su Prokupac, Tamjanika.
Pitajte proizvođače kalemova da Vam preporuče pravi sortiment, kao i podlogu na kojoj će se kalemiti, koja će odgovarati vašem zemljištu.
Priprema zemljišta za sadnju vinove loze
O pripremi zemljišta za sadnju vinove loze smo detaljno pisali u tekstu : Priprema zemljišta za sadnju vinograda
Evo nekoliko opštih koraka koje treba slediti kada pripremate zemljište za sadnju vinograda:
Uradite analizu zemlje: Pre sadnje, važno je testirati zemljište da biste odredili njegov pH nivo, sadržaj hranljivih materija i teksturu. Ove informacije vam mogu pomoći da odaberete pravu sortu grožđa i odredite najbolji način akcije za izmenu tla.
Očistite zemljište: Uklonite sve ostatke ili vegetaciju sa područja gde planirate da posadite vinograd. Ovo uključuje kamenje, korov i druge neželjene biljke.
Obrada zemlje: Koristite frezu da razbijete tlo do dubine od najmanje 30cm. Ovo će pomoći da se tlo prozrači i poboljša njegova drenaža.
Dodajte organsku materiju: Uključite organsku materiju, poput komposta ili odležanog stajnjaka, u zemljište da biste poboljšali sadržaj i strukturu hranljivih materija.
Podesite pH nivoe: Ako je pH tla previsok ili prenizak, podesite ga dodavanjem kreča ili sumpora. Ovo će pomoći da se stvore idealni uslovi za uzgoj vinove loze.
Instalirajte navodnjavanje: Instalirajte sistem za navodnjavanje kako biste osigurali da vinova loza dobija konstantnu vlagu tokom vegetacije.
Biljni pokrovni usevi: Sadnja pokrovnih useva, kao što su detelina ili raž, može pomoći u poboljšanju zdravlja zemljišta i sprečavanju erozije.
Prateći ove korake, možete stvoriti idealne uslove za uzgoj za svoj vinograd i povećati svoje šanse za uspeh. Takođe je dobra ideja da se konsultujete sa lokalnim poljoprivrednim savetnikom ili konsultantom za vinograde za konkretne preporuke na osnovu vašeg tipa tla i klime.
Sadnja vinove loze u proleće
Izaberite pravo vreme: Najbolje vreme za sadnju vinove loze je rano proleće ili jesen kada je vreme blago i ima dovoljno vlage u zemljištu.
Pripremite tlo: Pratite korake navedene u mom prethodnom pasusu da biste pripremili tlo za sadnju.
Označite redove: Koristite kočiće i kanap da označite redove u kojima ćete posaditi vinovu lozu. Redovi treba da budu raspoređeni u skladu sa sortom grožđa i sistemom obuke vinove loze koji planirate da koristite.
Iskopajte rupe: Kopajte rupe koje su dovoljno široke i duboke da prime korenov sistem vinove loze. Dubina rupe treba da bude nešto veća od dužine korenovog sistema, dok bi širina trebalo da bude najmanje dva puta veća od širine korenovog klupka.
Posadite vinovu lozu: Pažljivo izvadite lozu iz kontejnera ili pakovanja, pazeći da ne oštetite korenje. Postavite vinovu lozu u rupu i napunite je zemljom, lagano učvršćujući tlo oko vinove loze dok idete. Uverite se da je spoj kalemljenja iznad nivoa tla.
Zalijte vinovu lozu: Dobro zalijte vinovu lozu odmah nakon sadnje kako biste pomogli da se tlo slegne oko korena i osiguralo da loza dobro počne.
Podrška lozi: Kada se loza uspostavi, zakačite je na kočić ili potporni sistem pomoću vezica ili kopči. Tačan sistem oslanjanja loze zavisiće od sorte grožđa i željenog ishoda.
Najbolji način za vezivanje loze – Gripple
Pratite vinovu lozu: Redovno nadgledajte vinovu lozu na znake stresa, bolesti ili zaraze insekata i preduzmite odgovarajuće mere po potrebi.
Prolećni radovi u vinogradu – članak
Navodnjavanje mladog vinograda
Zalivanje je suštinski aspekt upravljanja vinogradima, a pravilne prakse zalivanja mogu pomoći da se osigura da je vaša loza zdrava i produktivna. Evo nekoliko opštih smernica za zalivanje zasađene loze:
Pratite vlažnost tla: Prvi korak u zalivanju vinove loze je redovno praćenje vlažnosti tla. Ovo se može uraditi pomoću senzora vlage u zemljištu ili kopanjem male rupe u zemljištu da se proveri nivo vlage.
Zalivajte po potrebi: Zalivajte vinovu lozu samo kada je zemlja suva i vinove loze pokazuju znake vodenog stresa, kao što su uvenuće lišće ili opušteni izdanci. Prekomerno zalivanje može biti jednako štetno kao i nedovoljno zalivanje, jer može dovesti do truljenja korena i drugih problema.
Zalijte duboko: Kada zalivate vinovu lozu, vodite računa da zalivate duboko, obezbeđujući dovoljno vode da dođe do zone korena biljke. Ovo podstiče dubok rast korena i pomaže biljci da izdrži periode suše.
Zalivanje ujutru: Najbolje je zalivati vinovu lozu ujutru, jer to omogućava da se listovi osuše tokom dana i smanjuje rizik od gljivičnih oboljenja.
Koristite navodnjavanje kap po kap: Navodnjavanje kap po kap je uobičajena metoda koja se koristi u vinogradima jer isporučuje vodu direktno u zonu korena biljke i minimizira gubitak vode usled isparavanja ili oticanja.
Uzmite u obzir klimu: Količina i učestalost zalivanja zavisiće od klime i tipa tla. U toplim i suvim klimatskim uslovima, vinovu lozu će možda trebati češće zalivati, dok u hladnijim, vlažnijim podnebljima može biti potrebno ređe zalivanje.
Vodite računa o kvalitetu vode: važno je koristiti čistu, visokokvalitetnu vodu za navodnjavanje, jer voda sa visokim sadržajem soli, hlora ili drugih zagađivača može štetiti biljkama.
Sadnja vinove loze razmak
Dužina između dve vinove loze, takođe poznata kao razmak između loze, može da varira u zavisnosti od nekoliko faktora kao što su sorta grožđa, sistem naslona vinograda i tip zemljišta.
Uopšteno govoreći, razmak vinove loze je određen željenom veličinom biljke, što je površina koju pokrivaju listovi i izdanci vinove loze. Veća krošnja može pružiti više hlada i zaštititi voće od opekotina od sunca, dok manja krošnja može poboljšati cirkulaciju vazduha i smanjiti pritisak bolesti.
Za većinu sistema za podizanje vinograda, kao što je vertikalno pozicioniranje izdanaka (VSP) ili Scott Henri, razmak vinove loze je obično između 1,8 do 3 metra, između redova i između 0,9 do 1,8 metara između vinove loze u nizu. Međutim, nekim sortama grožđa može biti potrebno više ili manje razmaka u zavisnosti od njihove snage i navike rasta.
Žica za vinograd – Pogledaj
Pored sistema naslona, na razmak između loze može uticati i vrsta tla. Na zemljištima sa visokom plodnošću, vinove loze se mogu saditi bliže jedna drugoj da bi se smanjila bujnost vinove loze, dok na siromašnijim zemljištima može biti potreban veći razmak da bi se obezbedio adekvatan razvoj korena i unošenje hranljivih materija.
Važno je napomenuti da optimalni razmak između vinove loze može varirati u zavisnosti od specifičnih uslova uzgoja u vašem vinogradu, i uvek je dobra ideja da se konsultujete sa lokalnim konsultantom za vinogradarstvo ili servisom za pružanje posebnih preporuka na osnovu vaše sorte grožđa, sistema postavljanja rešetki i tip zemljišta.
