U vinogradarstvu postoji jedan važan saveznik koji čini veliku razliku između uspešnih i manje uspešnih vinograda – bordovska čorba. Ovaj neizostavni preparat za zaštitu vinove loze od bolesti i štetočina osvojio je srca vinogradara širom sveta. Bez obzira da li ste iskusni vinogradar ili početnik u ovom zanimljivom svetu, poznavanje i korišćenje bordovske čorbe ključni je faktor za postizanje zdravih i bujnih vinograda koji donose kvalitetno grožđe.
U ovom blog postu istražujemo šta je zapravo bordovska čorba, kako se pravi, i zašto je postala toliko važna u vinogradarstvu. Otkrićemo njene prednosti, moguće mane i najbolje načine primene. Dakle, pripremite se da saznate sve što je bitno o ovoj tajanstvenoj tečnosti koja pruža vitalnost i lepotu vinovoj lozi, doprinoseći proizvodnji kvalitetnih vina koja nas osvajaju svojim ukusom. Dobrodošli u svet bordovske čorbe!
Sadržaj
Šta je bordovska čorba?
Bordovska čorba je jedan od najstarijih i najpoznatijih preparata za zaštitu biljaka u poljoprivredi, a posebno u vinogradarstvu. Ovaj prirodni fungicid i insekticid dobio je ime po francuskom regionu Bordeaux, gde je razvijen i prvi put korišćen krajem 19. veka. Zahvaljujući svom jednostavnom sastavu i izvanrednoj efikasnosti, brzo je stekao popularnost i proširio se širom sveta kao neizostavno sredstvo za zaštitu vinove loze od raznih oboljenja i štetočina.
Sastav bordovske čorbe se zasniva na dva osnovna sastojka – bakar-sulfatu (poznatog i kao plavi kamen) i kreču (kalcijum-hidroksidu). Bakar-sulfat je glavni sastojak sa fungicidnim svojstvima, što znači da efikasno sprečava širenje gljivičnih oboljenja poput plamenjače (peronospora) i pepelnice (oidium). S druge strane, kreč deluje kao sredstvo za zaštitu od insekata, odbijajući i sprečavajući napade štetnih insekata koji bi mogli oštetiti vinovu lozu.
Kako se pravi bordovska čorba?
Bordovska čorba je efikasan prirodni preparat koji se koristi za zaštitu biljaka, posebno vinove loze, od gljivičnih oboljenja i štetočina. Njen jednostavan recept i visoka efikasnost čine je nezaobilaznim sredstvom u vinogradarstvu širom sveta. U ovom detaljnom uputstvu, istražićemo korak po korak kako da napravite bordovsku čorbu kod kuće i primenite je na svom vinogradu.
Priprema bordovske čorbe za 100 litara 1% koncentracije:
Sastojci:
- 1 kg bakar-sulfata (plavi kamen) za jednoprocentnu čorbu
- 0,4 kg negašenog (živog) kreča ili 1,2 kg gašenog kreča
- 100 litara vode
Oprema:
- Bure ili posuda zapremine najmanje 100 litara
- Merna posuda za precizno merenje sastojaka
- Ređe platno za cedjenje kreča
Koraci za pripremu:
Priprema rastvora kreča:
- Odvojite 10 litara vode iz ukupne količine od 100 litara.
- U tih 10 litara vode dodajte 0,4 kg negašenog (živog) kreča.
- Mešajte dobro kako biste osigurali da se kreč potpuno rastvori u vodi. Ovaj postupak se naziva „zagasi kreč“.
- Nakon što se kreč potpuno rastvori, procedite ga kroz ređe platno kako biste odstranili eventualne nečistoće.
Priprema krečnog mleka:
- Sipajte zagasi kreč u veću posudu (bure) zapremine najmanje 100 litara.
- Dodajte preostalih 10 litara vode u bure sa krečom i dobro mešajte kako biste dobili krečno mleko. Krečno mleko je važna komponenta bordovske čorbe koja pomaže u sprečavanju fitotoksičnosti i poboljšava efikasnost čorbe.
Priprema rastvora bakar-sulfata:
- Odvojite dodatnih 10 litara vode iz ukupne količine od 100 litara.
- U tih 10 litara vode dodajte 1 kg bakar-sulfata (plavog kamena) za jednoprocentnu čorbu.
- Mešajte sve dok se bakar-sulfat potpuno ne rastvori u vodi.
Dodavanje rastvora bakar-sulfata u krečno mleko:
- Sipajte rastvoren bakar-sulfat u bure sa krečnim mlekom.
- Neprestano mešajte kako biste obezbedili temeljno sjedinjavanje sastojaka.
Finalna provera i skladištenje:
- Nakon što ste temeljno izmešali sve sastojke, vaša bordovska čorba je spremna za upotrebu.
- Pre svake upotrebe, pažljivo proverite da li je čorba homogena i dobro izmešana.
- Bordovsku čorbu koristite odmah nakon pripreme kako biste obezbedili njenu maksimalnu efikasnost.
- Eventualno preostalu čorbu nemojte skladištiti, već je odmah koristite za prskanje vinove loze.
Važno je da pri pripremi bordovske čorbe strogo poštujete datu koncentraciju i pravilno rukujete sastojcima kako biste obezbedili efikasnu zaštitu vinograda od gljivičnih oboljenja i štetočina.
Koncetracija bordovske čorbe za vinograd
Koncentracija bordovske čorbe za prskanje vinograda obično varira u zavisnosti od faze razvoja vinove loze, vremenskih uslova i nivoa infestacije gljivičnim oboljenjima. Preporučena koncentracija se obično kreće u rasponu od 0,3% do 1%.
Evo nekoliko smernica za koncentraciju bordovske čorbe u različitim fazama vegetacije vinove loze:
Pred procvat: Kada su pupoljci zatvoreni i pre nego što počne procvat, preporučena koncentracija bordovske čorbe je obično 1%. Ovo je važan period jer se gljivična oboljenja poput plamenjače (peronospora) i pepelnice (oidium) mogu lako širiti na ovako ranim fazama razvoja.
Tokom procvata: Tokom faze procvata, kada se vinova loza razvija, preporučena koncentracija bordovske čorbe može se smanjiti na 0,5%. U ovoj fazi, biljke su još uvek osetljive na infekcije, ali se koncentracija može smanjiti kako bi se izbegla eventualna fitotoksičnost.
Nakon cvetanja: Nakon završenog cvetanja, može se koristiti niža koncentracija bordovske čorbe od 0,3% do 0,5%. U ovoj fazi, vinova loza postaje manje osetljiva na gljivične infekcije, ali je i dalje važno nastaviti sa preventivnom zaštitom.
Važno je naglasiti da koncentracija bordovske čorbe može varirati u zavisnosti od specifičnih preporuka proizvođača preparata i lokalnih uslova vinograda. Takođe, pre upotrebe bordovske čorbe ili bilo kog drugog sredstva za zaštitu biljaka, preporučljivo je da se konsultujete sa stručnjakom za vinogradarstvo ili poljoprivredu kako biste dobili najbolje smernice za primenu u vašem konkretnom slučaju.
Prednosti i mane korišćenja bordovske čorbe
Prednosti bordovske čorbe:
Efikasna zaštita od gljivičnih oboljenja: Naučne studije potvrđuju da bordovska čorba efikasno suzbija gljivična oboljenja koja mogu ozbiljno narušiti zdravlje vinove loze i smanjiti prinos grožđa. Redovnom primenom čorbe, vinogradari smanjuju rizik od širenja bolesti i poboljšavaju zdravlje biljaka.
Prirodni i ekološki prihvatljiv preparat: Bordovska čorba se sastoji od prirodnih sastojaka, što je čini pogodnom za primenu u organskom vinogradarstvu. Njen ekološki prihvatljiv pristup privlači sve veći broj vinogradara koji žele da očuvaju biodiverzitet i smanje upotrebu sintetičkih hemijskih sredstava.
Dugotrajno dejstvo: Ostaci bordovske čorbe ostaju na biljkama i obezbeđuju dužu trajnost zaštite u odnosu na neke druge sredstva. Ovo smanjuje potrebu za čestim prskanjem i može pomoći u uštedi vremena i resursa.
Smanjenje razvoja rezistentnosti: Bordovska čorba ima drugačiji mehanizam delovanja u odnosu na mnoge hemijske fungicide, što smanjuje verovatnoću da će se razviti rezistentnost gljivica na njen sastav.
Mane bordovske čorbe:
Fitotoksičnost: Prekomerna koncentracija ili nepravilna primena bordovske čorbe može izazvati fitotoksičnost na lišću vinove loze, što može dovesti do oštećenja biljaka i smanjenja prinosa grožđa.
Akumulacija bakra u zemljištu: Neprestana i dugotrajna upotreba bordovske čorbe može dovesti do akumulacije bakra u zemljištu, što može negativno uticati na njegovu plodnost i ekosistem vinograda.
Uticaj na korisne organizme: Bordovska čorba nije selektivna i može uticati i na korisne organizme poput pčela i drugih insekata koji su ključni za oprašivanje i očuvanje biodiverziteta u vinogradima.
Bordovska čorba - karenca
Karenca se odnosi na period između poslednje primene pesticida, u ovom slučaju bordovske čorbe, i vremena kada je bezbedno koristiti ili konzumirati tretiranu biljku ili proizvod. To je važan aspekt u primeni bilo kojeg pesticida, uključujući i bordovsku čorbu, kako bi se obezbedilo da nema ostataka pesticida u biljkama ili proizvodima koji bi mogli biti štetni za ljude, životinje ili okolinu.
Karenca za bordovsku čorbu zavisi od zemlje i propisa, ali obično se kreće između 7 i 21 dana. To znači da vinogradar mora sačekati određeni period nakon poslednje primene bordovske čorbe pre nego što može berbu grožđa ili koristiti lišće za ishranu stoke, kako bi osigurao da nema ostataka bakra ili drugih sastojaka iz čorbe u krajnjem proizvodu.
Pravilno poštovanje karence je od suštinskog značaja kako bi se izbegla mogućnost unošenja pesticida u ishranu ljudi ili životinja, kao i da se osigura da biljke i zemljište ne budu kontaminirani viškom pesticida. Takođe, vinogradar mora biti pažljiv prilikom prskanja čorbe i izračunati vreme primene tako da završava prskanje dovoljno unapred pre berbe.
Ukoliko vinogradar primenjuje bordovsku čorbu u skladu sa preporučenim dozama i vremenom primene, a pridržava se i odgovarajuće karence, mogu se smanjiti potencijalne negativne posledice i osigurati zdrava i sigurna proizvodnja grožđa.
Izvori:
- Jones, A. L. (2009). The Bordeaux Mixture Past and Present: From Field Observations to Controlled Experiments. Plant Pathology, 58(2), 226-236.
- Kovanci, B. (2012). Copper Compounds in Plant Protection. Spanish Journal of Agricultural Research, 10(3), 827-845.
- Wilson, C. L., & Wisniewski, M. (1989). Biological Control of Postharvest Diseases of Fruits and Vegetables: An Emerging Technology. Annual Review of Phytopathology, 27(1), 425-441.
