Da li ste se ikada zapitali kako vinari postižu taj kristalno čist izgled u svojim bocama vina? Tajna leži u procesu bistrenja vina, koji uključuje uklanjanje nečistoća i taloga iz tečnosti kako bi se dobio vizuelno privlačan finalni proizvod. Iako postoji mnogo metoda za bistrenje vina, jedna koja se koristi vekovima je bistrenje vina belancetom. Da, dobro ste pročitali – belance! Kada se doda vinu, protein u belancima se vezuje za suspendovane čestice i sediment, uzrokujući da se zgrudavaju i talože na dno posude. Ovaj proces rezultira jasnijim, vizuelno privlačnijim vinom. U ovom postu na blogu zaronimo u fascinantan svet bistrenja vina sa belancima i istražićemo istoriju, prednosti i nedostatke ove vekovne tehnike.
Sadržaj
Kako izbistriti vino?
Kao vinar sa višegodišnjim iskustvom, mogu vam reći da je bistrenje vina belancetom proveren metod koji se koristi vekovima. Proces uključuje dodavanje umućenih belanaca u vino, koji se zatim vezuju sa talogom i bistre vino.
Da biste započeli proces bistrenja vina belancetom, prvo ćete morati da odvojite belanca od žumanca. Važno je napomenuti da belanca moraju biti sveža i bez žumanca ili drugih nečistoća.
5 razloga zašto je vaše vino mutno
Kada ste odvojili belanca, umutite ih dok ne postanu penasti. Zatim ih možete dodati u svoje vino i lagano promešati da biste bili sigurni da su potpuno rastvoreni. Količina belanca koje dodate zavisiće od količine vina, ali generalno, 1-2 belanca na 20 litara vina je dobro pravilo.
Nakon dodavanja belanaca, moraćete da ostavite vino nekoliko dana. Za to vreme belanca će se vezati sa talogom u vinu i slegnuti na dno posude. Kada se sediment slegne, možete odvojiti vino od taloga u čistu posudu.
Važno je napomenuti da iako je bistrenje belanaca efikasno, ono takođe može ukloniti neke od poželjnih aroma i ukusa u vinu. Kao takav, uglavnom je rezervisan za vina sa visokim sadržajem tanina i sedimenta.
Pored toga, važno je da budete oprezni kada koristite ovu metodu, jer neki ljudi mogu imati alergijsku reakciju na belanca. Ako niste sigurni da li vi ili neko drugi koji konzumira vaše vino možda imate alergiju, najbolje je da izaberete drugi metod razjašnjenja.
Sve u svemu, bistrenje vina belancetom je isprobana i istinita metoda koja može pomoći da se dobije bistro vino bez taloga. Međutim, važno je uzeti u obzir potencijalne nedostatke i biti oprezan kada koristite ovaj metod.
Bistrenje vina belancetom - za koje vino se koristi?
Bistrenje belanaca najčešće se koristi za crvena vina, posebno ona koja sadrže mnogo tanina i taloga. To je zato što tanini u vinu imaju tendenciju da se vežu sa belancima, što pomaže da se vino razbistri i ukloni talog.
Primeri crvenih vina koja se obično bistre sa belancima su Cabernet Sauvignon, Merlot, Sirah i Pinot Noir. Međutim, važno je napomenuti da ne zahtevaju sva crvena vina bistrenje, a neki vinari više vole da koriste alternativne metode, kao što su sredstva za bistrenje ili filtriranje.
Dok je bistrenje vina belanacetom manje uobičajeno u belim vinima, ipak se može koristiti u određenim slučajevima. Na primer, može se koristiti za bistrenje vina Chardonnay koja su bila podvrgnuta malolaktičkoj fermentaciji, jer ovaj proces može dovesti do zamućenja vina.
Važno je napomenuti da ne koriste svi vinari belanca za bistrenje vina, a alternativne metode mogu biti poželjnije iz različitih razloga. Na primer, neki vinari mogu da odluče da umesto toga koriste bentonit ili druge agense za finiširanje, jer ove metode mogu biti efikasnije za određene vrste vina ili za uklanjanje određenih vrsta sedimenta. Na kraju krajeva, izbor metode bistrenja zavisiće od niza faktora, uključujući lične preferencije vinara, karakteristike vina i željeni krajnji rezultat.
Albumin za bistrenje vina
Albumin je vrsta proteina koji se nalazi u mnogim životinjskim i biljnim izvorima. To je protein rastvorljiv u vodi koji se može ekstrahovati iz različitih izvora, uključujući belanca, krv, mleko i soju.
U kontekstu vinarstva, albumin se često koristi kao sredstvo za bistrenje vina. Sredstva za finiširanje su supstance koje se dodaju vinu kako bi se uklonile nečistoće i razbistrila tečnost. Kada se albumin doda vinu, on se vezuje za suspendovane čestice u vinu, uzrokujući da se zgrudaju i talože na dno posude. Ovo može rezultirati jasnijim, vizuelno privlačnijim vinom.
Albumin se može koristiti kao alternativa drugim uobičajenim agensima za finiširanje, kao što su bentonit, isinglass i želatin. Jedna od prednosti korišćenja albumina je ta što je manja verovatnoća da će iz vina ukloniti poželjna jedinjenja ukusa i arome, kao što se ponekad može desiti sa drugim agensima za fino čišćenje. Pored toga, albumin može biti efikasan u bistrenju vina koja se teško finišu sa drugim agensima, kao što su crvena vina koja imaju visok nivo tanina.
Postoji nekoliko različitih vrsta albumina koji se mogu koristiti u proizvodnji vina, ali albumin iz jaja je jedan od najčešćih. Albumin jaja se obično ekstrahuje iz belanaca, koji se razbijaju, a zatim odvajaju od žumanca. Dobijena penasta smeša se zatim dodaje vinu i ostavi da se slegne neko vreme, tokom kojeg se albumin vezuje sa suspendovanim česticama i taloži na dno posude.
Važno je napomenuti da iako albumin može biti efikasan agens za fino čišćenje, on ima neke nedostatke. Na primer, može biti relativno skupo u poređenju sa drugim sredstvima za finiširanje. Pored toga, neki ljudi mogu biti alergični na albumin, što može predstavljati rizik ako vino nije pravilno označeno.
Sve u svemu, albumin je koristan agens za finiširanje koji može pomoći u bistrenju vina i stvaranju vizuelno privlačnog finalnog proizvoda. Iako nije jedino dostupno sredstvo za finoće, može biti dobar izbor za vinare koji traže efikasan i nežan način da razbistre svoja vina.
